Tizim haqida

Alisher Navoiy nomidagi O‘zbekiston Milliy kutubxonasining mazkur sayti O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 13 sentyabrdagi “Kitob mahsulotlarini nashr etish va tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda targ‘ib qilish bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar dasturi to‘g‘risida”gi PQ-3271-son qarori bilan tasdiqlangan kompleks chora-tadbirlar dasturining 19-bandida belgilangan  (Jamoat joylarida QR-kodlar yordamida O‘zbekiston Milliy kutubxonasi elektron kitoblari to‘g‘risidagi ma’lumotlarni maxsus tablolarda joylashtirish va ularni mobil qurilmalarga yuklab olish va o‘qish imkoniyatini yaratish) vazifalarni bajarish maqsadida yaratildi.

Tizim aholi, ayniqsa yoshlar o‘rtasida kitobxonlikni yanada oshirish va mutolaa madaniyatini targ‘ib qilishga qaratilgan. Zero, kitob inson aqlini charxlaydigan, uni ma’naviy kamolot sari yetaklaydigan bebaho bir vositadir. Xalqimiz azaldan kitobxonligi va ilm-ma’rifatga intilishi bilan mashhur bo‘lgan. O‘zbekiston hududidagi vokzal va aeroportlarning kutish zallarida, stansiyalarda, bekatlarda bunday imkoniyatning yaratilishi, aholi o‘rtasida kitobxonlikni yuksaltirishga va mutolaa madaniyatini  targ‘ib etishga xizmat qiladi.

Yo‘lovchilar joriy etilgan virtual kutubxonadan o‘z smartfonlariga tablodagi QR-kodni skanerlab, kitoblarning elektron nusxasini hamda ularning audio- va video variantini uyali telefonlari xotirasiga bepul yuklab, mutolaa qilishlari mumkin.

Adabiyotlar

Қиёмат

Чингиз Айтматов  

Чингиз Айтматовнинг «Қиёмат» романида эзгулик ва ёвузликнинг кураши, инсон ва табиат муносабати бўрилар Акбара билан Тошчайнар образи орқали очиб берилади. Инсон томонидан ҳудудларни ўзлаштириш, ўрмонларни йўқ қилиш, табиатнинг азалий қоидаларини бузиш ва охир-оқибат жонзотларни ўз она уйидан сиқиб чиқариш қиёмат-қойим даражасида тасвирланади.


  • 301
  • 121

Ҳикматлар ва ҳикоялар

Абдулфараж  

"Ҳикматлар ва ҳикоятлар" китоби ўрта асрларда Шомда яшаб, ижод этган йирик аллома Абулфараж (1226–1286) қаламига мансубдир. Фалсафа, тарих, диншунослик, тилшунослик, астрономия ва тиббиёт соҳаларидаги илмий асарлари билан машҳур бўлган бу олим ҳикмат ва ҳикоятлар тўплаш билан ҳам шуғулланган. Мазкур тўпламда турли дин, миллат ва касб вакиллари бўлган оқил кишиларнинг ҳаётидаги ибратли ҳикматлар келтирилган.


  • 848
  • 313

Орол қандай қуриди

Ўрозбой Абдураҳмонов  

Таниқли адибнинг она табиатга, халқ дардига муносабатини журъат ва ёрқин маҳорат билан акс эттирган эсселари ўқувчиларга анчадан буён манзур. Лекин бу китоб фақат «ўқийдиганлар» учун эмас, балки Орол фожеасига бефарқ қарамайдиган ва уқиб ўқийдиган инсонларга мулжалланган.
Айниқса, етакчи жаҳон тилларида чоп этилган «Оролим дардим менинг», «Оролим орим менинг эсселари ўзбек тилида тўла ҳолида илк бор чоп этилмоқда


  • 644
  • 200

Машҳур изқувар Шерлок Холмснинг сўнгги саргузаштлари

Артур Конан Дойл  

Артур Конан Дойл (1859 1930) - инглиз ёзувчиси, мутафаккир ва публицист, тиббиёт ва хукук фанлари доктори, жаҳон адабиётида детектив ва саргузашт жанрларининг беназир билимдони сифатида танилган машҳур адиб.
Ижодини "Сэсасса водийсининг сири" (1879) хикояси билан бошлаган. Конан Дойлга бош қаҳрамони изкувар Шерлок Холмс бўлган детектив жанрдаги "Баскервиллар ити", "Даҳшатлар водийси" саргузашт киссалари ва "Шерлок Холмс саргузаштлари" ҳикоялар тўпламлари беқиёс шуҳрат келтирган.
Артур Конан Дойлнинг эътиборингизга ҳавола этилаётган "Машхур изкувар Шерлок Холмснинг сунгги саргузаштлари" ва бир катор детектив, психологик ва тарихий хикоялари мазкур адабий жанрлар соҳасида калам тебратувчи адиблар орасида у чиндан ҳам устоз макомида эканлигининг исботидир


  • 511
  • 203