yangi adabiyotlar
Janrlar
Teglar
Eng ko'p o'qiladigan adabiyotlar
Bolalik va o'smirlik ko'chalari
Erkin Malik
Aziz o'quvchilar! Sir emas, bugungi kunda aksariyat kattalar kiril, bolalar esa lotin imlosida badiiy asarlar o'qiydilar. Shularni hisobga olib, Sizlarga ajoyib va g'aroyib bitta asarni bitta muqovada, ikki imloda taqdim etayapmiz. Niyat-kitob jim turmay qo'lma-qo'l bo'lib, xizmatingizda bo'lsin.
Bu uslubning qulayliklari ko'p. Avvalo, kattalar yosh bolalarga kitobni o'qib berishlari mumkin. Yana imlolarni bir-biriga qiyoslab savodxonlikni ham oshirsa bo'ladi.
- 567
- 1255
Ибн Сино
Мақсуд Қориев
Таниқли адиб Мақсуд Қориевнинг "танланган асарлари" иккинчи жилдига киритилган "Ибн Сино" тарихий романида буюк ватандошимиз хаёти ва илмий фаолиятининг изчил баёни, бош қаҳрамоннинг ҳалигача номаълум қирралари ширали тилда ёритилган.
- 447
- 851
Alisher Navoiy
Isajon Sulton
"Hazrat Alisher Navoiy o'rta asrda yashab o'tgan bir mutafakkir, aksincha, u har bir davr uchun zamon kishisi. U bizning donishmand zamondoshimizdir. Ulug'bobomiz asarlarini necha yuz yillar davomida tushunib o'qigan va bugun ham anglab o'qiyotgan insonlar o'z yuraklarini og'ritib qiynayotgan savollarga, o'z zamonasiga oid barcha ma'naviy va ruhiy muammolarga javob topa oladi.
- 391
- 1324
Хатар чангалида
Собиржон Ҳакимов
Ушбу асар одам савдоси билан боғлиқ воқеаларни қамраб олган. Олис юртларда бошига мусибат тушган кишилар кечмишлари ўқувчини бефарқ қолдирмайди. Кимлардир ўзга юртларда кўз кўриб, қулоқ эшитмаган ҳолатларга тушаётгани ҳамда оила, Ватан нақадар лазиз ва муқаддаслигини англаб етаётгани ҳақидаги бу асар сизда қизиқиш уйғотади деган умиддамиз.
Қисса ҳаётда учраб турган воқеалар асосида ёзилган бўлиб, ёзувчининг бадиий тўқималари билан янада бойитилган. Ижодкор ўз асари орқали китобхонни бу каби хатар билан боғлиқ жараёнларга ҳеч қачон лоқайд бўлмасликка ундайди.
- 390
- 574
Жадид
Нусрат Раҳмат
Аслида тарихни ўрганишнинг ўзи кифоя эмас, уни ҳимоя ҳам қила билиш керак. Бу сиймолар ҳар қандай тазиқларга қарамасдан уни бало-қазолардан муҳофаза қилганлар.
Асар "жадид" ('Беҳбудийга бахшида ҳикоялар") деб номланган. Бу ҳикоялар фақат Беҳбудий ёки жадидлар ҳақидагина эмас, маориф ва маънавият учун жонини тикганлар. Тамаддуни баланд ёки ночор бўлганлар, улар орасидаги тафовутлар, зиддиятлар ҳақида ҳамдир.
- 275
- 524