yangi adabiyotlar
Janrlar
Teglar
Eng ko'p o'qiladigan adabiyotlar
Амир Темурнинг туғилиши
Ҳайдар Муҳаммад
Таниқли шоир ва драматург Ҳайдар Муҳаммаднинг 10 дан ортиқ шеърий ва драматик асарлар тўплами чоп этилган. 40 йилдан бери унинг шеърларига айтилган қўшиқлар телерадиоканалларида муттасил жаранглаб келаётган бўлса, саҳна асарлари деярли 30 йил мобайнида Республика театрлари репертуаридан мустаҳкам ўрин олиб келмоқда.
Ҳ.Муҳаммаднинг "Тошкентнинг нозанин маликаси" мусиқали драмаси ўтган асрнинг саксонинчи йилларида энг машҳур асарлардан бири бўлган, 2006 йилда бу асар Муқимий театрида қайта саҳналаштирилди.
Драматургнинг "хотинлар гапидан чиққан ҳангома" комедияси Миллий театр саҳнасидан 13 йил давомида 900 марта зал тўла томошабинлар иштирокида ўйналди. Бу асар "темир эркак" деган бадиий фильм бўлди. Фильм ҳам энг кўп томошабин тўплаган асар бўлди.
- 289
- 525
Odobi oltin bola
Shermurod Tog'ay
"Odobi oltin bola" kitobi qiziqqon va ziyrak bolalar bilan ularning bobo-momolari o'rtasida bo'lib o'tgan savol- javoblar asosida tuzilgan bo'lib, bu kitobdan farzandlarimiz ota-onaga hurmat, odob-axloq, Vatanga sadoqat, savob, yaxshilik kabi milliy qadriyatlarimizni o'rganadilar.
Bobo-momolar uchun esa mazkur risola nabiralariga hayot saboqlaridan o'gitlar berishda kichik bir dastur vazifasini o'taydi. Bu kitob voqea hikoyalarni o'z ichiga olgan bo'lib, ulardan har bir o'quvchi o'ziga kerakli ma'lumotlarni oladi.
- 330
- 524
Ot kishnagan oqshom
Tog'ay Murod
Tog‘ay Murodning asarlarini nasrdagi poeziya deyishadi. Uning poetik til bilan yozilgan “Ot kishnagan oqshom” qissasini o‘qisangiz bunga yana bir bora amin bo‘lasiz. Ular she’rday o‘qiladi, katta bir asardek taassurot qoldiradi. “Oti bor odamning qanoti bor” deydi yozuvchi. Yozuvchining badiiy mahorati, jonivor bilan o‘zaro suhbatlashuv uslubi asar oxirigacha sizni o‘zidan uzoqlashtirmaydi.
- 226
- 473
Яшил кеча
Рашод Нури Гунтекин
Асарда жуда кенг ҳаёт масалалари: инсонлар кўзини кўр қилиб қўйган бойлик ва динга мутаасаблик, бунинг натижаси ўлароқ дунёвий билимлар қолиб сохта диний таълимларнинг болаларга ўргатилиши, уларнинг гулдек ҳаёти ёшлигиданоқ барбод қилиниши ва Шохин Афандининг шуларга қарши кураши тасвирланган.
Асар воқеалари жуда таъсирчан, ҳаётий ибратларга бой. Шохин Афанди бутун умрини шу эзгулик йўлига сарфлайди. Гарчи уруш, босқинчилик ҳаракатлари вазиятни ўзгартирган бўлса-да, аммо Шохин Бей Сароивада ката инқилоб қилади...
- 246
- 478
Лисон ут-Тайр
Алишер Навоий
Улуғ шоир ва мутафаккир Алишер Навоий асарлари матнини ўрганиш унинг ҳаётлик чоғларидаёқ бошлаб юборилган эди. Бу анъана эндиликда ҳам давом этаётир. Айни маънода ушбу табдилда илк бор шоир асарларининг матний тадқиқ қилинмаган жиҳатлари қайта ўрганиб чиқилган.
Энг муҳими, унда улуғ шоирнинг "Лисон ут-Тайр" асари илк бор ҳам янгича насрий, ҳам меъёрий табдил қилинди. Бу тарз улуғ шоирнинг ушбу фалсафий-тасаввуфий асари моҳиятини соддалаштириб кенг китобхонларга тарғиб қилишда муҳим аҳамият касб этади.
Табдил адабиётшунос, тилшунос, шарқшунос, матншунос ва барча мумтоз шеъриятимиз муҳибларига манзур бўлади, деган умиддамиз.
- 216
- 473