Janrlar
Teglar
Eng ko'p o'qiladigan adabiyotlar
Tuyg'ular alangasi
Mahliyoxon Umurzoqova
Ushbu kitobda Mahliyoxon Umurzoqovaning samimiy ko'ngil egasi ekanligiga, vijdoni tozaligiga guvoh bo'lasiz. "Tuyg'ular alangasi" nomi ostida chop etilgan mo'jaz kitob o'quvchisini bepayon vodiydan olib o'tib, samimiy qishloqlar tomon yetaklaydi. Ko'ngil qa`ridan shalola kabi sizib chiqqan she`rlar o'z o'quvchisini topadi degan umiddamiz.
- 211
- 447
Privalov millionlari
Dmitriy Narkisovich Mamin-Sibiryak
Atoqli rus yozuvchisi va dramaturgi Dmitriy Narkisovich Mamin-Sibiryak (1852-1912), aytish mumkinki, o'zining barcha asarlarini sayohatlar. Kuzatuvlar asosida yozdi. Zotan, u adabiyotga "Uraldan Moskvagacha" yo‘l ocherklari bilan kirib kelgan edi. Mamin-Sibiryakning qahramonlari oddiy xalq, o'z kunini o‘zi ko‘ruvchi, sodda va jaydari insonlardir.
Xususan, uning "Privalov millionlari" romanidagi, Maksim Gorkiy ta'biri bilan aytganda, o‘zgacha turmush tarzi, yorqin xarakterlar va teran demokratizm rus xalqini tushunishga va yaxshi ko‘rishga ko‘mak beradi.
Mazkur kitobdan joy olgan "Ural hikoyalari" turkumidagi "Doktor Osokinning sog'ayishi" hikoyasida esa muallif Ural va Sibirdagi islohotlar davrni, umumxalq ongi hamda mison huquqlari va axloq masalalarini o‘rtaga tashlaydi. Ushbu kitob keng kitobxonlar auditoriyasiga mo'ljallangan.
- 213
- 540
Шавқингни ёд этиб
Мирзо Абдулқодир Бедил
Бедил — форс-тожик мумтоз шеъриятининг забардаст вакили, руҳият ғазалиётининг ўхшаши йўқ намояндаси, жамият ва табиат сирсиноатларини файласуфона таҳлил ва тадқиқ этган буюк шоир бўлиб, ғазал ихлосмандларининг ҳар бир янги авлоди уни янгича кашф этиши муқаррардир.
Унинг шеърий фикрлари, ташбеҳлари ва сеҳрли тили ўз ифорини ҳамиша уфуриб туришига аминмиз. Ундан илғаб оладиган маъноларимиз маънавиятимиз сандиғига қўшилган дуру жавоҳирлар кабидир...
- 106
- 449
Иккинчи сеансга чипта
Василий Шушкин
Василий Шукшин нафақат адиб, кино актёри, режиссёр, умуман бошқа, улкан санъаткордир. Унинг актёрлик ва режиссорлик маҳорати "Кўл бўйида", "Ҳалоскорлик", "Мишка" "Серёжа ва мен", "Журналист", "Улар ватан учун жанг қилдилар" каби фильмларнинг яратилишида яққол кўзга ташланади. Адиб қисқа вақт давомида жаҳон адабиётига арзигулик маънавий хазина қолдириб кетди...
Азиз китобхон!
Унинг ана шундай асарларни бўйлаган дилтортар ҳикояларини сизга ҳам илиндик. Ўйлаймизки Шушкиннинг ҳикоялари ўзи каби қалбингиз тўридан жой олади.
- 228
- 357
Меҳр манзиллари
Раҳматилла Шералиев
Қўлингиздаги китоб инсон онги ва тафаккурини бойитишга ҳисса қўшган, қўшиб келаётган замондошлар ҳақида. Улар орасида муаллифнинг ўзи ҳам бор. Китобни ўқиб, муаллиф ўзи ҳақида ёзибди, деган хулосага ҳам келиш мумкин.
Таниқли маънавиятчи, моҳир журналист, маҳалла жонкуяри Раҳматилла Шералиевнинг ўз ёзиш услуби бор. Бу услуб самимиятга, бадииятга асосланган. Муаллиф шу тариқа ўқувчини қаҳрамонларига ошно қилиб қўяди. Журналистнинг маҳорати айнан мана шунда.
Ўйлаймизки, китоб сиз, зукко ўқувчиларга манзур бўлади.
- 200
- 455
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
- 152
- 153
- 154
- 155
- 156